Price sa Dunava u 70 slika
Prolece - leto - jesen

"Karta Dunava bila je moja karta, nju sam studirao, neprolaznu cestu ka istoku, koja je iz godine u godinu vise posecena i jednom ce na svojoj jakoj struji nositi pesnika, koji ce znati da podigne blago poezije, koja ovde obuhvata svaki grm i svaki kamen."

H.K.Andersen iz knjige Dunav

Vlada Popin je slikar starog kova. On je hedonista, zaljubljenik u reku, vodu i prirodu a kao umetnik je poklonik klasicnih slikarskih tehnika s posebnim afinitetom ka akvarelu. U njegovom slucaju ova sklonost je bas zgodna, jer Popin polovinu godine provodi na Dunavu u svom camcu, koji mu je ujedno i pokretni atelje. Recni pejsaz Dunava pruza neiscrpnu inspiraciju, pa nam ovaj umetnik iz godine u godinu, poklanja uvek nove sveze i iskrene zapise svojih utisaka. Tako je sada pred nas, Vlada Popin izlozio 70 najnovijih akvarela nastalih prethodne godine, za samo mesec ipo dana boravka na omiljenoj reci. Ovim radovima je obuhvatio tri godisnja doba na reci uz najvise motiva vezanih za leto...

Ivona Rajacic Barandovski
mart 2003.

Najnovija ulja i akvareli Vladimira Popina, nastali leta 1996, definitivno potvrdjuju «osecajnu geografiju» i snazni umetncki senzibilitet ovog izvanrednog slikara. Njegov najprisniji svet i dozrela «ideja oka» je, dakle, Panonija ili, jos blize receno, Vojvodina sa svojim sremsko-banatskim sazvucjima, intimom beskrajnih tunela drvoreda i lavirinata voda, zelenila i plaveti odavna sustalih u ceznji za planinama i izdaljenim vrhuncima. Svaka liska ovde, talasic Dunava ili nabor na nebu, ishodiste je i utociste, novom dozivljaju i nasusnom trajanju sto se na zelenom dlanu negdasnjeg mora tka vec milenijumima u tmastom i laganom pomicanju.

Vojvodina u predelu sliva najmocnije evropske reke je taj neocekivani (!) bunar i vrtlog svezine, zamajac koji je svojim kapima, talasanjima i olujama zapljusnuo prenapregnuta letosnja Popinova platna i gusto, drvenasto tkivo «ars» akvarel papira. Cetkica umakana u najdublju dubinu reke - koja u mutnom dunavu lako ispliva na povrsinu i mesa se s njom - ovde nista ne docarava i ne sneva vec direktno prenosi sveprozimajuci zvuk, stimung neponovljivog trenutka sto nas napaja. I tako se skupoceni francuski papir i nemacke «sminken» boje preplicu u dodiru kicice naseg «kapetana male ladje» - kicice sto je ovde ne samo kormilo u nutrini dunavskih voda, vec upereni pret ceznje za prostranstvima!

Dobro znani nam slikar-hronicar zemunskih kapija, beogradske hude (zvedarske) periferije, u pitominu i zaborav razbacanih fruskogorskih manastira ili pak dalmatinskih veduta, Vladimir Popin, evo, punim jedrima, i u jednom odista izuzetnom zamahu, otiskuje se u najveci ovozemaljski hram, u sami iskon prirode, i to ne tek beleznicki i posmatracki, vec kao sama njena prostornost, kao ono zivo, nesmireno meso lisca, zemlje, vode. Ribe kao sto su smudjevi, sarani, kecige, babuske ne vide se, ali i one su tu. Kraj ada i adica, kraj tavorecih ribarskih mreza i camaca, u punom sjaju pustopasnog dana, ili u sumrak, medj vrbama.

Moma Dimic
januar 1997.

Evo nas pred još jednim izazovom slikarske svesti, izazovom koji otkriva zaboravljene prostore duhovnosti jednog naroda ali koji su, uprkos svemu, sacuvali deo neprolazne lepote. Vladimir Popin je u manje poznatim spomenicima srpske crkvene umetnosti otkrio iste one duboke, autenticne i višestrano podsticajne vrednosti koje ne priznaju ni ideološke, ni esteticke ni usko vremenske sadržaje i govore samo jezikom svevremenskih odredenja. Prozracnom materijom akvarela, u brzom beleženju utiska, jednostavnim crtežom i slobodnom koloristickom orkestracijom docarana je ne samo atmosfera manastirskih crkava, konaka, ograda ili pejsaža, vec pre svega data je ona unutrašnja, duhovna dimenzija vidjenog koje nadilazi jedno vreme i jedno vidjenje sudbine sveta. Popin je osetio da u ovim motivima ima istorije, ima dubokih tragova prošlosti, ali i trajnih, nadvremenskih poruka koje osvetljavaju naša nadanja za svet jednog humanijeg reda stvari.
Ima u ovim akvarelima izvesnog superiornog vladanja jezickim strukturama kojima se grade iskreni doživljaji likovnog faktuma. U njima je sadržana iskrenost uzbudjenja ali i mera dokumentarne prepoznatljivosti motiva: umesto fotografske tacnosti ostvarena je likovna ubedljivost, dosledno sprovedena ideja o jedinstvu unutrašnjeg i vanjskog, duhovnog i vizuelnog. Tako su ovi akvareli postali ne samo izraz potrebe da se jedan svet lepote koji je nadživeo uzbudljive promene vremena vec i potvrda darovitosti jednog autora, njegove osecajnosti, znanja, ukusa i nadasve iskrenosti inspiracije. Ostace, dakle, kao dvostruka vrednost: kao svojevrstan dokumenat o jednom delu našeg umetnickog nasleda, ali i kao autentican izraz slikarske svesti Vlade Popina.

Sreta Bošnjak
maj 1990.